Kada sam prvi put ugledala svoju bebu...

 

Nismo zeleli da znamo pol...Bilo je Debelica...

Lep suncan dan u septembru...Zelela sam da idem na aeromiting...Obozavam avione...

Ali neee...Debelica resi da je vreme da se konacno ugledamo...

Na svet je dosao brzo i lako cini mi se...

Pamtim osmeh i cudan osecaj  kad su mi ga stavili na grudi...moj Genije Evgenije...

Andjeo sa Rafaelovih slika...

Imao je sveznajuci pogled i taj osmeh, cudotvoran, smirujuci...

Ostah tako ocarana i zatecena, omadjijana njegovim bicem i tim carobnim osmehom...

Vreme je prolazilo a ja sam ga samo gledala i cinilo mi se da je satkan od ljubavi i srece kojima zraci...

I taj osecaj traje i danas...Dovoljan je samo onaj jedan njegov osmeh i sve je lakse i lepse...
Moj Genije Evgenije...

Moje sve na svetu...

prvi...

Drage moje/Dragi moji,

resih i ja da malo blogujem...Znam da ima onih koji ne vole Facebook, onih koji ne vole Twitter.. 
Odlucih da probam za sve vas a narocito one koji vole da citaju blogove..Pa eto...

Zelim da najavim NAGRADNU IGRU za sledecu nedelju i da se izvinim svima vama jer kasnim sa tim...
Resih da spojim godisnjicu rada i Novu godinu jer se nazalost drugacije nije moglo...
Zivot, obaveze, posao, dete, prevoz, lose vesti, dobre vesti, rodjendani, bolesti, rodjenja...da ne nabrajam...
Malo vremena i mnogo zelja...

Ali razumecete me vi...

Toliko od mene za prvi put...

Hvala vam na podrsci...

<3
vasa
DADA POKLON TORTE